Док многи структурни изазови попут ових и да?е представ?а?у препреке за одржив раст у региону, ?ош ?едан, ма?е предвид?ив изазов се по?авио у региону током 2014. године – знача?но угрожава?у?и раст у овим зем?ама и у читавом региону: временске прилике.
Екстремни временски дога?а?и, ук?учу?у?и разара?у?е поплаве у ма?у, су оптеретили ве?и део региона током 2014. године и негативно су утицали на готово сваки привредни сектор у региону – од по?опривреде, до енергетике, туризма.
“Временске прилике су знача?ан фактор ко?и ?е утицао на регионални раст у 2014. години,” наводи Галина Винселет, главни аутор на?нови?ег Редовног економског извешта?а за ?угоисточну Европу, “поплаве и друге природне катастрофе су изложиле велику осет?ивост и неприпрем?еност региона оваквим дога?а?има.”
Незапам?ене падавине у ма?у су резултирале на?горим поплавама у региону у послед?их 100 година. У Босни и Херцеговини, поплаве су однеле животе више од 20 ?уди и допринеле расе?ава?у 90,000 ?уди, што ?е резултирало штетом ко?а се мери мили?ардама долара у читавом региону. Проце?у?е се да су поплаве коштале зем?у око 15% укупног БДП-а у изгуб?ено? производ?и и штети. У Срби?и, укупна штета од ових поплава ?е проце?ена на око 4.7%. Поплаве су имале негативан утица? на скоро сваки сегмент привреде.
Утица? поплава ?е по?ачан временским приликама у региону у претходном периоду, додатно погоршава?у?и негативан утица? ко?и су ти дога?а?и имали на раст у 2014. години. Суша ко?а ?е погодила регион у лето 2012. године и ?ака зима исте године су негативно утицали на по?опривредни сектор, сма?или су производ?у енерги?е, ограничили туризам и успорили изград?у у региону, више него што би било уобича?ено.
Снажан утица? ко?и ови екстремни услови има?у у региону наглашава укупну економску осет?ивост ових зема?а. Када ?е о клими реч, доносиоци политика у овим зем?ама настав?а?у са истражива?ем могу?ности ко?е ?е им помо?и да избегну или, ако ништа друго, ублаже ове шокове.
Поред напора усмерених ка адаптаци?и и ублажава?у – као што су системи за одбрану од поплава и инфраструктура отпорна на временске прилике – на?нови?и Редовни економски извешта? за ?угоисточну Европу тако?е наводи знача? прошире?а тржишта осигура?а у зем?ама региона како би се дома?инства и предузе?а бо?е заштитила од природних катастрофа – нарочито у по?опривредном сектору. Пошто се често сиромашни?а дома?инства у руралним кра?евима баве по?опривредом, ?ош ?е хитни?а потреба да се они заштите од шокова ко?е доносе поплаве, суше и топлотни таласи.
Иако чак 40% ?уди у Албани?и и 20% у Босни и Херцеговини и Срби?и раде у по?опривреди, стопа осигура?а ради заштите од временских прилика и других природних катастрофа ме?у овим ?удима ?е драматично ниска. Само 4% регистрованих по?опривредних газдинстава у Б?Р Македони?и осигурава сво?е усеве против опасности везаних за временске прилике. На Косову осигурава?у?е компани?е представ?а?у само 3% од укупне активе финанси?ског система, док ?е у Босни и Херцеговини та? износ 5%.
Са предви?еним економским растом на или изнад 3% у Албани?и, Косову, Б?Р Македони?и и Црно? Гори у 2015. години, у ново? години би регион ?угоисточне Европе могао да забележи спор излазак из стагнаци?е. Ме?утим, поред решава?а теку?их проблема високе незапослености, успореног отвара?а нових радних места и пове?а?а продуктивности дома?их компани?а, доносиоци политика треба да усмере паж?у ка неочекиваним прет?ама – као што су поплаве, суше и друге природне катастрофе. Иници?ативе за адаптаци?у и ублажава?е у ових шест зема?а могу бити по?ачане механизмима попут покри?а осигура?а – посебно ме?у осет?иви?има у региону – што може бити искориш?ено на добар начин у спречава?у природних катастрофа у буду?ности. Ови механизми могу тако?е драстично помо?и у напорима за опоравак на терену, ако и када се догоди следе?и временски шок.
