PRI?TINA, 9. decembar 2024 - Ulaganje u klimatsku otpornost i prelazak ekonomije sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije pomo?i ?e Kosovu da podr?i svoj odr?ivi ekonomski razvoj i za?titi gra?ane od prirodnih opasnosti, navodi se u Izve?taju Grupe Svetske banke o klimi i razvoju za Kosovo, koji je danas objavljen.
U izve?taju se zaklju?uje da bi Kosovo trebalo da ulo?i oko $2,8 milijardi u narednoj deceniji da za?titi ljude i imovinu od ?tetnih i eskaliraju?ih uticaja klimatskih promena. Dugoro?no gledano, sveobuhvatna ulaganja u prilago?avanje predstavljaju ekvivalent od 1,4 procenata BDP-a godi?nje do 2050. godine. Dok su tro?kovi ulaganja u prilago?avanje nesumnjivo visoki, tro?kovi nedelovanja su jo? ve?i, kao i koristi akcija.
?Kosovo je postiglo zna?ajna pobolj?anja u svom ?ivotnom standardu u protekloj deceniji, ali ovi dobici su do?li sa nekim ne?eljenim uticajima na ?ivotnu sredinu i zdravlje,¡° rekao je Massimiliano Paolucci, Menad?er Svetske banke za Kosovo i Severnu Makedoniju. ?O?ekuje se da ?e ulaganja u klimatske akcije doneti zna?ajne koristi za ?ivotnu sredinu i javno zdravlje uz stvaranje novih mogu?nosti za zapo?ljavanje.¡°
Sprovo?enjem inicijativa za prilago?avanje klimi, Kosovo mo?e unaprediti razvoj ljudskog kapitala i omogu?iti radnoj snazi ??zemlje da unapredi ve?tine i pove?a trgovinske mogu?nosti. Ulaganje u prilago?avanje donelo bi druge ekonomske koristi, uklju?uju?i u klju?nim sektorima kao ?to je poljoprivreda, o?uvanjem ruralnih sredstava za ?ivot ili ?elezni?ki sektori i sektori otpada gdje su identifikovane koristi za ?ivotnu sredinu i javno zdravlje.
Istorijski se oslanjaju?i na ugalj zbog svojih bogatih nalazi?ta lignita, Kosovo se suo?ava sa izazovima zastarenja, neefikasnih elektrana na lignit, kao i pogor?anja transportne, grejne i stambene infrastrukture. Ovi faktori doprinose degradaciji ?ivotne sredine i negativnim zdravstvenim ishodima, isti?u?i ranjivost stanovnika Kosova zbog fluktuacija cena energije, energetskog siroma?tva i visoke cenu zaga?enja vazduha.
Izve?taj nagla?ava da je ubrzanje energetske tranzicije radi postizanja neto nultih emisija u celoj ekonomiji na Kosovu do 2050. godine izvodljivo, ali ?e zahtevati radikalnu transformaciju i odlu?nu akciju na nacionalnom i regionalnom nivou. Na primer, elektrane na lignit bi morale biti ukinute i potpuno stavljene van pogona do 2045. godine, zamenjene zna?ajnim pove?anjem kapaciteta vetra i sunca, dopunjeno skladi?tenjem i jakim regionalnim vezama. Privatni sektor ?e igrati klju?nu ulogu u pokretanju ove transformacije ulaganjem u obnovljive izvore energije, razvojem inovativnih tehnologija i podsticanjem partnerstava za izgradnju odr?ivije energetske budu?nosti. Komercijalne banke i firme imaju mnogo da doprinesu podr?ci i ubla?avanju i prilago?avanju na Kosovu.
¡°U okviru putanje za neto nula emisije za Kosovo, o?ekuje se da ?e privatni sektor igrati vode?u ulogu u dekarbonizaciji, doprinose?i oko 85 procenata potrebnih investicija, posebno u sektorima transporta, zgradarstva i energetike,¡± rekao je Nicolas Marquier, IFC Regionalni menad?er za zapadni Balkan. ?Da bi se mobilizirao ovaj kapital, bit ?e klju?no uspostaviti povoljno regulatorno okru?enje koje podr?ava ulaganja usmerena na klimu.¡±
Izvje?taj nudi preporuke za reforme politike i ulaganja koje se fokusiraju na ono ?to se mo?e i treba u?initi u kratkom roku (do 2030. godine), s ciljem postavljanja temelja za pove?anje klimatskih mera u narednim decenijama.
Preuzmite Izve?taj o klimi i razvoju za Kosovo ovde.
