ВАШИНГТОН, 17. новембар 2021. — Дознаке упу?ене у зем?е нижег и сред?ег нивоа дохотка оствариле су у 2021. снажан раст од 7,3 одсто и достигле вредност од 589 мили?арди долара. Та? повратак на тренд раста снажни?и ?е од предви?еног и ?ав?а се након што су дознаке у 2020. забележиле пад од само 1,7 одсто, показавши се отпорним упркос тешко? глобално? рецеси?и изазвано? ковидом-19, наводи се у проценама из данас об?ав?еног Извешта?а о миграци?ама и разво?у Светске банке.
Очеку?е се да ?е токови дознака ка зем?ама нижег и сред?ег нивоа дохотка (осим Кине) другу годину за редом превази?и збир прилива страних директних инвестици?а (СДИ) и иностране разво?не помо?и (ИРП). То указу?е на знача? дознака као к?учног механизма подршке потрош?и дома?инстава на неопходне потребе као што су храна, здравствена заштита и образова?е у периодима економских тешко?а у зем?ама из ко?их мигранти воде порекло.
?Токови дознака ко?е ша?у мигранти представ?а?у знача?ну допуну државним програмима готовинских трансфера у ци?у помо?и породицама суоченим са економским тешко?ама током кризе изазване ковидом-19. Олакшава?е токова дознака као вида подршке угроженим ку?ним бу?етима требало би да буде к?учна компонента државних политика ради подстица?а глобалног опоравка од пандеми?е,“ рекао ?е Михал Рутковски, глобални директор Светске банке за соци?алну заштиту и запош?ава?е.
Снажном расту дознака допринели су решеност миграната да помогну сво?им породицама у време оскудице, потпомогнути економским опоравком у Европи и С?еди?еним Државама, уз програме фискалних подстица?а и подршке запош?ава?у. Опоравак излазних дознака у зем?ама чланицама Савета за сарад?у у Перси?ском заливу (ГЦЦ) и Руси?и потпомогнут ?е и растом цена нафте и последичним убрза?ем привредне активности.
Дознаке су оствариле снажан раст у ве?ини региона. ?ихови токови су се пове?али за 21,6 одсто у Латинско? Америци и на Карибима, 9,7 одсто на Блиском истоку и у северно? Африци, 8 одсто у ?ужно? Ази?и, 6,2 одсто у подсахарско? Африци и 5,3 одсто у Европи и централно? Ази?и. У источно? Ази?и и региону Пацифика дознаке су сма?ене за 4 одсто – иако су забележиле пове?а?е од 1,4 одсто широм овог региона ако се иск?учи Кина. Раст се показао нарочито знача?ним у Латинско? Америци и на Карибима, и то услед економског опоравка у С?еди?еним Америчким Државама и додатних чинилаца, као што су били одговор миграната на елементарне непогоде у зем?ама порекла и сла?е дознака из зема?а порекла мигрантима у транзиту.
Трошак сла?а износа од 200 долара у иностранство и да?е ?е био висок и у првом тромесеч?у 2021. износио ?е у просеку 6,4 одсто износа ко?и се ша?е, према подацима из Глобалне базе података Светске банке о ценама дознака. Та цена ?е више него двоструко ве?а од ци?не вредности од 3 одсто ко?у треба остварити до 2030. године у складу са Ци?евима одрживог разво?а. На?скуп?е ?е слати новац у подсахарску Африку (8 одсто) а на??ефтини?е у ?ужну Ази?у (4,6 одсто). Подаци показу?у да су трошкови на?чеш?е виши када се дознаке ша?у путем банака него када се то чини дигиталним каналима или преко посредника у преносу новца ко?и нуде услуге готовинске уплате и исплате.
?Утица? кризе на токове дознака био ?е озби?ан. Изнена?у?у?и темпо опоравка ?е добродошао.
Да би се проток дознака одржао, посебно преко дигиталних канала, обезбе?ива?е приступа банковним рачунима за мигранте и пружаоце услуга преноса дознака оста?е к?учни услов.
Одговори ?авних политика треба да наставе да ук?учу?у мигранте, нарочито када ?е реч о приступу вакцинама и заштити од недово?ног пла?а?а,“ рекао ?е Дилип Рата, главни аутор извешта?а и руководилац организаци?е КНОМАД.
Очеку?е се да ?е дознаке наставити да расту по стопи од 2,6 одсто у 2022, у складу са глобалним макроекономским про?екци?ама. Поновни раст бро?а случа?ева ковида-19 и поновно уво?е?е ограниче?а крета?а представ?а на?ве?и негативни ризик по изгледе за глобални раст, запосленост и дознаке упу?ене зем?ама у разво?у. Постепено укида?е фискалних подстица?а и програма подршке запош?ава?у тако?е би могло да ума?и токове дознака.
Крета?а дознака по регионима
Предви?а се да су званично забележени токови дознака у региону источне Ази?е и Пацифика опали за 4 одсто у 2021. на 131 мили?арду долара. Иск?учу?у?и Кину, износ дознака упу?ених у ова? регион порастао ?е за 1,4 одсто у 2021. и, према про?екци?ама, пове?а?е се за 3,3 одсто у 2022. На?ве?е учеш?е долазних дознака у бруто дома?ем производу (БДП) у овом региону забележено ?е у ма?им економи?ама као што су Тонга (43,9 одсто), Самоа (21,1 одсто) и Маршалска острва (12,8 одсто). Трошкови дознака: просечни трошкови сла?а 200 америчких долара у ова? регион су сма?ени, и то на 6,7 одсто, у првом кварталу 2021, у поре?е?у са 7,1 одсто годину дана рани?е. У пет на?пово?ни?их коридора овог региона трошкови су у просеку износили 2,7 одсто, и то првенствено за пренос новца на Филипине, а у пет на?скуп?их, осим атипичног коридора изме?у ?ужне Африке до Кине, у просеку по 15 одсто.
Након што су 2020. забележили пад од 8,6 одсто, токови дознака упу?ених у Европу и централну Ази?у су, према про?екци?ама, у 2021. пове?ани за 5,3 одсто на 67 мили?арди долара услед убрза?а привредне активности у Европско? уни?и и наглог раста цена енергената. За 2022. се предви?а раст дознака од 3,8 одсто. Дознаке су тренутно на?ве?и извор екстерног финансира?а у овом региону. Приливи дознака су у 2020. и 2021. били ве?и од збира или ?еднаки збиру страних директних инвестици?а, портфолио инвестици?а и званичне разво?не помо?и. Учеш?е дознака у БДП-у износи преко 25 одсто у Киргистану и Та?икистану. Трошкови дознака: просечан трошак сла?а износа од 200 долара у ова? регион пове?ао се на 6,6 одсто у првом тромесеч?у 2021. са 6,5 одсто забележених годину дана рани?е, првенствено као последица драстичног раста трошкова у коридору изме?у Турске и Бугарске. Трошкови сла?а новца из Руси?е ме?у на?нижима су на свету и опали су са 1,8 на 1 одсто.
Приливи дознака у регион Латинске Америке и Кариба на?вероватни?е ?е дости?и нову рекордну вредност од 126 мили?арди долара у 2021, што ?е представ?ати солидан раст од 21,6 одсто у поре?е?у са 2020. Мексико, на?ве?и прималац дознака у региону, био ?е одредиште за 42 одсто (52,7 мили?арди долара) укупног износа за цео регион. Учеш?е дознака у БДП-у премашу?е 20 одсто у неколико ма?их економи?а, и то у Ел Салвадору (26,2 одсто), Хондурасу (26,6 одсто), на ?ама?ци (23,6 одсто) и у Гватемали (18 одсто). Негативни ефекти ковида-19 и урагана Гре?с и Ида допринели су ве?им приливима дознака у Мексико и централну Америку. Ме?у осталим главним покретачима дознака су опоравак запослености и програми фискалне подршке и соци?алне помо?и у зем?ама одредишта, и то нарочито С?еди?еним Државама. Пораст бро?а транзитних миграната у Мексику и другим зем?ама, као и дознаке ко?е су они примили из иностранства ради подмирива?а путних и трошкова живота, изгледа да су знача?но утицали на ово снажно пове?а?е. За 2022. се предви?а раст дознака од 4,4 одсто, првенствено услед слаби?их изгледа за раст у С?еди?еним Државама. Трошкови дознака: сла?е износа од 200 долара ?е у овом региону у првом кварталу 2021. у просеку коштало 5,5 одсто, у поре?е?у са 6 одсто претходне године. Мексико ?е остао на?пово?ни?а зем?а при?ема дознака из Групе Г20 са просечним трошковима од 3,7 одсто. Ипак, трошкови су и да?е енормно високи у ма?им коридорима.
Дознаке упу?ене у зем?е у разво?у Блиског истока и северне Африке ?е према про?екци?ама порасти у 2021. за 9,7 одсто на 62 мили?арде долара, чему ?е подстрек дати поновно покрета?е раста у одредишним зем?ама чланицама Европске уни?е (нарочито Француско? и Шпани?и) и нагли раст цена нафте широм света, ко?и ?е позитивно утицао на зем?е чланице ГЦЦ-а. Главни покретачи овог пове?а?а били су знача?ан пораст прилива у Египту (12,6 одсто, на 33 мили?арде долара) и Мароку (25 одсто, на 9,3 мили?арде долара), при чему су повратне и транзитне миграци?е знача?но допринеле позитивним исходима. Приливи дознака у зем?е Магреба (Алжир, Мароко и Тунис) порасли су за 15,2 одсто уз пресудан утица? раста привредне активности у зони евра. Приливи дознака у неколико зема?а опали су током 2021, ук?учу?у?и ?ордан (пад од 6,9 одсто), ?ибути (14,8 одсто пад) и Либан (пад за 0,3 одсто). За зем?е у разво?у региона Блиског истока и северне Африке дознаке су ве? дуго на?ве?и извор прилива екстерних средстава, испред ИРП, СДИ, прилива портфолио инвестици?а и задужива?а. Изгледи за дознаке у 2022. указу?у на спори?и раст по стопи од 3,6 одсто због ризика везаних за ковид-19. Трошкови дознака: трошак сла?а 200 долара у ова? регион ?е опао у првом тромесеч?у 2021 на 6,3 одсто са 7 одсто годину дана рани?е.
Обим дознака упу?ених у ?ужну Ази?у ?е по свему суде?и порастао ?е у 2021. за око 8 одсто на 159 мили?арди долара. Више цене нафте и економски опоравак били су покретачи пораста дознака из зема?а ГЦЦ-а у ко?има ?е запослено преко половине миграната из ?ужне Ази?е. Расту су допринели и привредни опоравак и програми подстица?а у С?еди?еним Државама. У Инди?и ?е прилив дознака пове?ан за проце?ених 4,6 одсто у 2021. на 87 мили?арди долара. Дознаке су у Пакистану забележиле ?ош ?едну рекордну годину, пошто ?е раст по стопи од 26 одсто у 2021. довео до пове?а?а ?иховог износа на 33 мили?арде долара. Поред уобича?ених чинилаца, знача?на средства привукла ?е и државна Пакистанска иници?атива за дознаке, чи?и ?е ци? подстица?е преноса средстава формалним каналима. Уз то, осет?ива ситуаци?а у Авганистану неочекивано ?е допринела по?ави дознака за авганистанске избеглице у Пакистану и ?ихове породице у Авганистану. Дознаке су доминантан извор девиза у овом региону, а ?ихови приливи су 2021. године били преко два пута ве?и од прилива СДИ. Трошкови дознака: ?ужна Ази?а бележи на?ниже просечне трошкове преноса на свету од 4,6 одсто. Ме?утим, сла?е новца у ?ужну Ази?у званичним каналима скуп?е ?е него неформалнима, ко?и су и да?е популарни. Политике усмерене на снижава?е трошкова омогу?иле би ситуаци?у у ко?о? сви доби?а?у, а са одобрава?ем би их прихватили како мигранти тако и владе држава ?ужне Ази?е.
Приливи дознака у подсахарску Африку вратили су се у 2021. на пут раста, пове?авши се за 6,2 одсто на 45 мили?арди долара. Нигери?а, на?ве?и прималац дознака у овом региону, бележи умерени опоравак ових токова ко?и ?е делимично последица све ве?ег утица?а политика наме?ених усмерава?у прилива кроз банкарски систем. Ме?у зем?ама са знача?ним учеш?ем дознака у БДП-у су Гамби?а (33,8 одсто), Лесото (23,5 одсто), Зеленортска Острва (15,6 одсто) и Комори (12,3 одсто). Предви?а се раст дознака од 5,5 одсто у 2022. услед наставка економског опоравка у Европи и С?еди?еним Државама. Трошкови дознака: трошкови су у првом тромесеч?у 2021. у просеку износили 8 одсто, у поре?е?у са 8,9 одсто годину дана рани?е. Иако миграци?е унутар овог региона чине преко 70 одсто прекограничних миграци?а, трошкови су високи због малих обима формалних токова и примене курсева са црног девизног тржишта.
Дета?не анализе трендова миграци?а и дознака могу се на?и на страницама и . У 35. изда?у Извешта?а о миграци?ама и разво?у опису?у се крета?а из претходног периода везана за показате?е из Ци?ева одрживог разво?а ко?и се односе на миграци?е ко?е прати Светска банка: учеш?е дознака у БДП-у (индикатор 17.3.2), сма?е?е трошкова дознака (индикатор 10.ц.1) и сма?е?е трошкова запош?ава?а (индикатор 10.7.1).
