И друге зем?е на западном Балкану су се суочавале са сличним ризицима и то не само од поплава. Премало падавина у лет?им месецима тешко су погодиле друге зем?е: суша 2012. у Албани?и ?е знатно ума?ила производ?у стру?е у Албани?и, па ?е увоз стру?е пове?ао фискални дефицит. Суше и високе температуре су довеле до огромних губитака у по?опривреди у Македони?и у 2007. и 2008., као и 2011. и 2012.
Зем?е западног Балкана су лоше припрем?ене за такве природне непогоде и научници нас упозорава?у да ?е климатске промене само погоршати ситуаци?у. Ове зем?е треба ве? сада да размиш?а?у како да се припреме да буду отпорни?е на такве ствари у буду?ности.
Глобално загрева?е ?е до сада ве? заувек подигло температуру за 1,5 степени у односу на време пре разво?а индустри?е, а недавни извешта? Светске банке ?Сма?ите температуру: Суочава?е са новом климатском нормалнош?у“ наводи да посто?и 40 одсто шанси да то глобално загрева?е подигне просечну температуру на зем?и за више од четири степена пре 2100. године ако се ништа не предузме и да ?е временски екстреми ко?и се дога?а?у сваких 100 година постати нова нормалност.
Извешта? се бави и западним Балканом. Очеку?е се да ?е се екстремни проблеми са водом – велике суше лети и поплаве зими и у проле?е – само погоршавати у региону, доводе?и до великих последица у по?опривреди, енергетици и здрав?у и сигурности становништва.
У свету чи?а температура ?е подигнута за четири степена, западни Балкан се издва?а као ?вру?а тачка“, са чеш?им топлотним ударима – покрива?у?и и до 80 одсто лет?их месеци – и до пове?а?а сушних дана за 20 одсто. На све то ва?а додати и бригу да не?е бити дово?но воде за ?уде и да ?е све то утицати на ?ихово здрав?е, уз процену да ?е се морталитет због вру?ине пове?ати за 20 одсто.
Осим тога, ризик од зимских и проле?них поплава – ук?учу?у?и и поплаве ко?е се дешава?у ?едном у сто година – ?е се пове?ати дуж Дунава, Саве и Тисе због ве?ег топ?е?а снега и обилни?их киша током зима.
Студи?а Светске банке ?Ризици од поплава и зем?отреса у Европи и централно? Ази?и“, ко?а ?е ускоро иза?и из штампе, показу?е да су потенци?алне економске штете и губици од типа поплава ко?е се дешава?у ?едном у сто година на западном Балкану могу бити изме?у три и 20 одсто националног дохотка зависно од државе у ко?о? се дога?а?у. Студи?а тако?е указу?е да ?е ризик од зем?отреса и штета ко?е они доносе у овим зем?ама стално присутан или ?е чак и пове?ан. Више од пола националног дохотка Албани?е и Б?Р Македони?е би био потребан за санаци?у настале штете од ?аких зем?отреса – што гра?ани БР? Македони?е са дужим пам?е?ем могу да посведоче.
Као одговор на све ове прет?е, зем?е западног Балкана треба да се преори?ентишу са хитног реагова?а након катастрофе на активни?и приступ ко?и гледа унапред и подразумева управ?а?е ризиком пре него што се катастрофе догоде. Недавно представ?ени српски национални програм управ?а?а ризиком од катастрофа ?е важан корак у том смислу.
Основан средствима Европске уни?е, Програма У?еди?ених наци?а за разво?, шва?царског Министарства за привреду, шва?царске Агенци?е за разво?, аустри?ског Програма партнерства градова и Светске банке, ова? програм ствара за?едничке основе сма?е?а ризика од разних врста непогода у Срби?и. Oд поплава, преко суша до зем?отреса, ова? програм обезбе?у?е простор за координаци?у управ?а?а ризицима од непогода изме?у владиних агенци?а, разних сектора и учесника.
Друге зем?е западног Балкана, ук?учу?у?и и Босну и Херцеговину, начиниле су прве кораке ка ствара?у отпорности на националном нивоу. С обзиром на то да су ризици у региону за?еднички, да посто?и економска ме?узависност, као и да су потребе ових зема?а сличне, регионални приступ овом проблему пове?ао би ефикасност управ?а?а ризицима од непогода на западном Балкану.
Док цео света посматра и труди се да помогне зем?ама ко?е се носе са последицама природних катастрофа од Непала до Хаити?а, дискуту?е се како изградити неку врсту глобалног осигура?а од ових катастрофа. У ме?увремену, неке зем?е западног Балкана су ве? основале регионално осигурава?у?е друштво Европа Ре, чи?а ?е улога да покри?е ризик од природних катастрофа. Ово осигурава?у?е друштво ?е у власништву влада Албани?е, БР? Македони?е и Срби?е и покрива осигура?е приватних некретнина, малих предузе?а и по?опривреде у случа?у катастрофа изазваних поплавама и зем?отресима.
На жалост, за овим осигура?ем ?ош увек не посто?и велика потраж?а од стране дома?инстава, власника малих предузе?а и по?опривредника на западном Балкану, што значи да ?е следе?а велика катастрофа довести до разара?у?их и ненадокнадивих губитака за многе гра?ане. Можда би владе зема?а на западном Балкану могле да размотре да то осигура?е буде обавезно и да се пла?а приликом ук?иже?а власништва и ?егове прода?е, рецимо. Турска ?е то ве? урадила, чиме ?е помогла милионима дома?инстава и малих предузе?а да се заштите од губитака приликом следе?е катастрофе.
Врло ?е важно да зем?е западног Балкана постану свесне климатских промена и да се прилагоде свету са чеш?им и жеш?им несре?ама. Ми у Светско? банци спремни смо да подржимо ваш напор да изградите друштво отпорни?е на ове катастрофе.
