Po?to nema obdani?ta u blizini, Marigona, ?ena od ne?to preko 40 godina iz udaljenog sela u okolini grada Vu?itrna na Kosovu, svakodnevno se bori da obezbedi ?uvanje za svog petogodi?njeg sina, kako bi mogla da otputuje u prestonicu Pri?tinu koja je udaljena oko 30 kilometara (oko 18,64 milje), radi nege starije osobe. Njen mu? tako?e svakog jutra putuje na posao u Pri?tinu.
?Iz najbli?e ?kole su nam rekli da ne mogu da organizuju pred?kolsko staranje jer nije bilo izdvojenog bud?eta po?to je bilo samo nekoliko dece ?ije su se porodice obratile ?koli za upis¡°, ka?e Marigona. Ponekad zamoli ro?aka, a ponekad kom?iju da ?uva dete dok se ona ne vrati ku?i u kasnim popodnevnim satima.
Izazov je i nedostatak javnog prevoza za jednosatno putovanje do Pri?tine, a zatim jo? sat vremena nazad do njenog sela. Zajedno sa nekoliko ljudi iz svog sela ona deli organizovanu vo?nju kombijem do i od Pri?tine. Privatni prevoz je redak i skuplji.
Marigona spada u manjinu zaposlenih ?ena na Kosovu. Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, samo oko 20 odsto ?ena na Kosovu u?estvuje u radnoj snazi, ?to je jedna od najni?ih stopa u svetu.
Ona pripisuje nezaposlenost ?ena nedostatku finansijske podr?ke za preduzetni?tvo, nedostatku informacija o dostupnim mogu?nostima, nedostatku obrazovanja i tradicijama zajednice u ruralnim oblastima Kosova koje primoravaju mnoge ?ene da ostanu kod ku?e kako bi se brinule o deci i starima i kuvale obroke za ?iru porodicu.
U nedavnoj studiji Svetske banke ?¡° koja je strukturisana oko ?ivotnog ciklusa zaposlenih ?ena u 190 ekonomija, Kosovo je dobilo 91,9 od 100 bodova, ?to je rezultat vi?i od regionalnog proseka zabele?enog u isto?noj i centralnoj Evropi i Aziji (84,4). Kada su u pitanju ograni?enja slobode kretanja, zakoni koji uti?u na odluke ?ena da rade, zakoni koji uti?u na plate ?ena, ograni?enja vezana za brak, ograni?enja za ?ene da zapo?nu i vode posao, kao i rodne razlike u vezi sa imovinom i nasle?em, Kosovo dobija savr?en rezultat. Me?utim, kada je re? o zakonima koji uti?u na rad ?ena nakon ra?anja dece i zakonima koji uti?u na veli?inu ?enske penzije, Kosovo bi moglo da razmotri reforme u cilju pobolj?anja pravne jednakosti ?ena.
?Kosovo ima dobre rezultate u zakonodavstvu relevantnom za zapo?ljavanje i preduzetni?ke mogu?nosti ?ena, ali jo? uvek postoji jaz izme?u ukupnog pravnog i regulatornog okvira i njegovog uticaja u praksi na stvaranje ekonomskih mogu?nosti za ?ene¡°, ka?e direktor Svetske banke Masimilijano Paolu?i (Massimiliano Paolucci). ?Sa druge strane, bez doprinosa ?ena privrednom rastu bi?e nemogu?e stvoriti prosperitetnije Kosovo¡°, dodao je on, pri?aju?i o ovom izazovu za razvoj Kosova.
Sposobnost tra?enja posla zavisi i od okru?enja koje omogu?ava podelu odgovornosti za negu u ku?i, ?to u velikoj meri optere?uje ?ene. Tradicionalne dru?tvene norme na Kosovu dodeljuju porodi?ne obaveze skoro isklju?ivo ?enama, a pristup visokokvalitetnoj pristupa?noj nezi dece i starijih je ograni?en, posebno izvan glavnog grada i u ruralnim oblastima.
Uprkos pobolj?anjima me?u mla?im generacijama, ?ene na Kosovu i dalje imaju ni?i nivo obrazovanja od mu?karaca. Oko 50% radno sposobnih ?ena ima ni?e srednje obrazovanje ili ni?e. Stopa zaposlenosti me?u ni?e obrazovanima je niska, 30% me?u mu?karcima i 5% me?u ?enama. ?ene tako?e imaju ve?e ?anse da nemaju radno iskustvo nego mu?karci: 70% ?ena u starosnoj grupi 25-29 nije zaposleno, niti je u obrazovanju ili na obuci.
Da bi se uhvatile u ko?tac sa ovim izazovima, dr?ave obi?no koriste me?avinu politika, podsticaja i programa direktno usmerenih na ?ene. Na Kosovu je potreban dalji politi?ki dijalog da bi se utvrdilo koje politike su najbolji motor za ovu promenu.
Slu?be za brigu o deci i starijima treba da budu dostupne ?iroj javnosti. Obrazovanje ?ena treba pobolj?ati kako bi se pove?ale njihove ?anse da se zaposle i rade, kao i kvalitet njihovog zaposlenja. Dr?ava mo?e da interveni?e politikom podr?ke odmah nakon ili ?ak pre diplomiranja kako bi otvorila mogu?nosti za sticanje iskustva. Zdravstvena i socijalna davanja bi se mogla reformisati kako bi se bolje pomoglo u smanjenju ugro?enosti ?ena u slu?aju bolesti ili gubitka posla. Tako?e, pristup finansijama i drugim podsticajima za ?ene preduzetnice mogao bi biti dostupniji i lak?i za pristup.
